DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Prema verovanju, ovo voće bi trebalo da pojedete, a evo šta nikako ne treba da radite

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca – „Ovo je Sin moj ljubezni… njega poslušajte“.

Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje. Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Inače je ovaj post jako strog i uglavnom je na vodi, ali je na praznik Preobraženja dozvoljena riba na trpezi.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari. Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se tako smatra da se na sutrašnji dan završava leto. Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba u ponoć pogledati u nebo.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.

Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti. Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana lenčariti i spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.

Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće. Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.

Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije. Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.