Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan. Dan se obeležava u slavu na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hrist.
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Na ovaj dan, običaj nalaže da se strogo posti. Tokom jeseni, jede se samo grožđe i hleb, i tako tokom čitavog dana.
- BEOGRAĐANIN POGINUO NA RATIŠTU U UKRAJINI!
- ŽESTOK UDAR Novi snimak sa ukrajinskog ratišta
- (VIDEO) Rusi uništili „Valkire“!
- Konačno vidimo dečka Meline Džinović: Pojavila se privatna fotografija
- PUCAO U ŽENU NAKON SVAĐE: Porodična drama u Vranju
Stari srpski običaj koji se takođe vezuje za Krstovdan, kako za zimski tako i za ovaj jesenji je da se u ovoj posebnoj noći ostvaruje svaka želja. Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite jasnu želju, izgovorite je jasno i glasno, a predanje kaže da ukoliko je „bogougodna“, ona će se sigurno ispuniti.
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Običaj je da se na taj dan bere i osvećuje bosiljak.
Ostavite komentar