DIVIO MU SE CEO BEOGRAD, A SAD JE ZAVRŠIO KAO BESKUĆNIK

Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.

O njegovoj neverovatnoj sudbini je snimljen i film „Beskućnik Dendi“. Iako je do skoro imao sve što je poželeo, u njegovom životu se desio preokret koji jedva da mogu da smisle slavni scenaristi.

– Ja sam Nikola Vranić, rođen sam u Beogradu ’69. godine. Živim na ulici, po ulazima, snalazim se čak i na klupama u parku kada je toplo vreme. Beskućnik sam, nimalo mi nije lako – govori muškarac obučen u odelo, sa kravatom, cvetom na reveru i maramicom u džepu, onaj kojeg smo svi sretali na ulicama Beograda za TV Prva.

Neretko se dešavalo da danima ništa jeo.

– Na ulicama mog rodnog grada život je zanimljiv, ali sa druge strane, zna da bude i turoban naročito kada ste praznog džepa, pa se desi da i dva-tri dana ne jedem ništa. Bilo mi je dobro do decembra meseca 2017, sve je išlo kao po loju – ispričao je pre dve godine Nikola.

Ipak, od dobrog odevanja nije odustao, te retko ko na ulici može da zaključi da je Nikola beskućnik. Naprotiv, deluje kao vrlo otmeni gospodin sa elegantnim stilom oblačenja.

– To je jedino što mi je ostalo, telefon, garderoba, tri-četiri sakoa, košulje, pantalone neke. Ko još nosi na 30 stepeni zimske cipele – jedino njih imam, moram da skupim da kupim neke sandale, nešto lagano. Ja uglavnom moje stvari držim na hemijskim čišćenjima, u dve radnje sam zamolio da mi oni drže to, kad sam pri novcu odem, pokupim košulju ili sako – kaže Vranić.

Umetničku karijeru započeo je pre 30 godina, a nakon porodične tragedije ostao je sam, prodao stan, novac potrošio i ostao bez posla.

– Balet! Mogao sam da živim od toga, solidna su bila i primanja kada su premijere, išli smo i na gostovanja. Zagreb, Sarajevo, dnevnice dobijete. Što kažu u onoj pesmi „naše mame, naše tate parama nas zasipaju“, e, tako sam ja živeo bez preterivanja i ništa mi nije falilo. Sada slabije igram, ali kada se desi neki performans – da. Probao sam na ulici neku pantomimu, pa su me onda ovi sklonili sa ulice. Mora sve da se promeni, ništa ne traje večno – govori za „Prvu“.

Trenutno nema primanja, osim novca koji mu ljudi daju kada ispruži svoju beretku ili nakon što malo porazgovaraju sa njim. Njegov život pun kontrasta poslužio je kao inspiracija reditelju Jugoslavu Nikoliću da napravi film o njemu – „Beskućnik Dendi“.

 Slobodni umetnici su u teškom položaju, ne samo zbog toga što država ne brine o njima ili ih se seti u nekim trenucima i da im milostinju, ali i ostali ljudi, znate i sami kako se teško živi – govori reditelj.

Nikola je priznao da se u jednom periodu smučio sam sebi.

 Imao sam ja period kada sam imao kosu, zapuštenu bradu, stvarno sam izgledao kao oni najgori beskućnici koji ne da su dekadu na ulici, već od rođenja. Tako sam izgledao dok se jedno jutro nisam smučio sam sebi i sa ulice – prva berbernica – priseća se.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.