DOK JE NERMIN UBIJAO ŽENU, POLICIJA „JURILA“ BRZINOM PUŽA?! Šokantni detalji zločina u Gradačcu: Patroli trebalo 21 MINUT da pređe 3 kilometra

Policija u Gradačcu putovala je čak 21 minut 3 kilometara, koliko ima od policijske stanice do vikendice gde je Nermin Sulejmanović ubio svoju suprugu Nizmanu Hećimović nakon što im je prijavljen zločin.

Ministar za ljudska prava i izbeglice Sevlid Hurtić tražiće odgovore koliko je policiji trebalo da izađe na teren od prvog poziva te s kim je bio u kontaktu Nermin Sulejmanović.

– Ja bih samo napomenuo jednu stvar. Nemojte sve policajce generalizovati da su pokvareni. Ja vas molim, ja sam dao službama već smernice da se veštači koga je u zadnjih 7 dana zvao, s kim je razgovorao i ko je njemu dojavio – rekao je on.

Kako ističe, tražiće od ministra Tuzlanskog kantona odgovore.

– Ima priča da je policijska patrola došla nakon 21 minutu od prvog poziva. To se traži, da se ne govori da policija ne radi. Ja ne mogu zbog jednog čoveka reći da policija ne radi svoj posao. Vas molim da se aktivirate, da pitate Ministra unutrašnjih poslova i oko stvari veštačenja telefona ubice i oko prvog poziva kada je provaljivao u kuću, koliko je trebalo policijskoj patroli.

Kada mi političari idemo za 21 minutu možemo stići od Gradčca pa do Srebrenika, a od policijske stanice od te kuće ima 2,3 kilometra što znači da je policijska patrola mogla doći u roku od 3 do 5 minuta. Želimo i to da izađe u javnost – izjavio je ministar Sevlid Hurtić.

– Tu je ispalio metak, nije mogao odmah ući u sobu. Obišao je oko kuće. Ne sećam se da li je prozor bio otvoren. Uspeo je razvaliti vrata i ući u sobu u kojoj je bila Nizama. Mog sina Nedima je ranio u nogu i isterao napolje, ja sam sa sinom izašla napolje, zvala policiju, plakala – prepričava Zijada.

Nermin Sulejmanović je uzeo bebu i odneo je do automobila. Vratio se u kuću po Nizamu.

– Tu je bila vriska, drama, tukao ju je… Šakama je udarao, ja sam plakala i dozivala pomoć. Kada su izašli iz kuće, on je Nizamu vukao za kosu, e, to nikada neću zaboraviti. Ona je stala nasred puta i plakala je, pogledala je u mene i rekla mi: “Pomozi mi, tetka.” Ja joj nisam mogla pomoći. Zvala je, molila za pomoć – govori Pamuković-Vuković i briznu u plač.

Kaže da je Nizama tražila zaštitu i od policije, i od suda, i od Nerminovih prijatelja.

– Ja i sada dođem kući, vidim njega na vratima s pištoljem i vidim svoje dijete krvavo. Ona se osjećala najsigurnije kod nas – kaže Nizamina tetka.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.