DR BOGDANOVIĆ Komplikacije postkovida mogu biti životno ugrožavajuće

Počevši od pojavljivanja u Vuhanu krajem 2019. godine pandemija teškog akutnog respiratornog sindroma koronavirusa 2 (SARS-CoV-2) koji izaziva kovid 19 proširila se i ostavila duboke posledice na živote i zdravlje ljudi širom sveta.

Kako se populacija pacijenata koji su se oporavili od akutnog koronavirusa povećavala, pojavilo se sve više izveštaja o upornim i produženim zdravstvenim problemima nakon akutnog koronavirusa. Epidemiološke studije u SAD, Evropi i Kini ukazuju na to da, nažalost, velika većina pacijenata sa postkovid simptomina ima više od jednog simptoma.

U sve dužoj paleti simptoma, od preko 50 različitih tegoba, prednjače srčane bolesti, kardiovaskularne smetnje, respiratorna oštećenja i demencija, ali i neki potpuno novi, među kojima je sindrom „plavih nogu“.

Za B92.net je doktorka medicine i specijalizantkinja interne medicine Danijela Bogdanović detaljnije objasnila stanja sa kojima se susreću osobe koje su preležale koronavirus.

„Nakon preležane kovid infekcije, javlja se jedan klinički sindrom koji se često naziva postkovid stanje ili dugi kovid, koje je praćeno raznim kliničkim manifestacijama, što nam govori da je kovid infekcija multisistemska bolest, koja zahvata ne samo pluća već i ostale organe, poput srca, krvnih sudova, bubrega, jetre, pa i digestivni trakt. Sreću se razni simptomi i znaci, malaksalost i hronični umor, povišena temperatura, gubitak čula ukusa i mirisa, otežano disanje i suv kašalj, aritmije, visok pritisak, glavobolje, vrtoglavice, gastrointestinalne tegobe, hiperglikemija, poremećan rad štitne žlezde, anksioznost, depresija, poremećaj sna, panični napadi, gubitak koncentracije.“

„Najčešće se javlja hronični umor koji se oseti posle najmanjeg fizičkog napora, pacijenti povremeno imaju osećaj kratkog daha, suv kašalj, zamaranje. Potom opadanje kose, glavobolja, anksioznost, nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, gubitak koncentracije, poremećaj sna, pa i stanja u kojima pacijenti ne mogu da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti kao ranije“, kaže doktorka Danijela Bogdanović.

Ono što je gotovo čitavu populaciju uplašilo jeste i činjenica da je veliki broj pacijenata koji su preležali koronavirus imalo problema sa trombovima.

Zašto se trombovi izdvajaju i zašto su oni najčešći, doktorka objašnjava na sledeći način:

„Mehanizam koji dovodi do stvaranja tromba u organizmu još uvek nije jasan, kompleksan je ali podrazumeva složenu međusobnu reakciju zapaljenskih i protrombotičnih faktora koji zajedno učestvuju u stvaranju tromba kako u venskoj tako i arterijskoj cirkulaciji. Stvaranjem tromba nastaju ozbiljne komplikacije kao što su moždani udar, plućna tromboembolija, tromboza dubokih vena nogu i DIK (Diseminovana intravaskularna koagulacija). Ove komplikacije mogu biti životno ugrožavajuće“, ističe doktorka Bogdanović.

Kako doktorka Bogdanović navodi, jedan od učestalih simptoma postkovida je problem sa pritiskom kao i tahikardija.

„Dolaze mlađi pacijenti sa varijacijama pritiska nakon preležanog kovida. U praksi se dešavalo da mlade, potpuno zdrave osobe prolaze kroz citokinsku oluju, proces koji je rezultat kovid infekcije i imunog sistema i kao posledicu ima težak oblik kovid infekcije“, kaže dr Danijela Bogdanović.

„Koronavirus može da dovede do perikarditisa (zapaljenja srčane maramice) i miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića) koji se manifestuju tahikardijom, bolom u sredogruđu, zamaranjem. U ambulanti smo viđali dosta pacijenata koji su nakon preležanog koronavirusa bili na kardiološkom pregledu, gde je ustanovljeno da imaju problem i na srcu u smislu perikarditisa, perikardnog izliva, zatim priraslica na srcu, poremećaj ritma.“

Ono što je najviše brinulo pacijente kada je pandemija koronavirusa krenula jeste kakvo će im biti stanje pluća nakon preležanog virusa.

„Pacijent može da razvije teško zapaljenje pluća bez obzira da li je prvi put ili više puta zaražen ovim virusom. Na radiografskim snimcima pluća viđali smo razne nalaze od tipičnih virusnih pnemonija pa do ozbiljnih, odnosno masivnih zapaljenja pluća sa razorenim plućima koja su za posledicu imala oštećenje plućne funkcije, tako da su pacijenti zahtevali oksigenoterapiju ili u najgorem slučaju mehaničku ventilaciju (respirator). Dešavalo se da je nalaz na plućima loš već na prvom pregledu ali isto tako je bilo neophodno da pratimo pacijente sa početnim zapaljenskim promena na plućima na kraće vreme zbog brze progresije bolesti. Kao posledicu infekcije, na plućima smo kasnije viđali promene u vidu fibroze kao rezultat procesa ožiljavanja nakon infekcije i takvim pacijentima je savetovano redovno praćenje od strane pulmologa obzirom na to da ostaju posledice na plućima.“

Kome postkovid najteže pada?

Kada već govorimo o postkovidu i sve dužoj listi njegovih simptoma, ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da hronični bolesnici najteže podnose postkovid simptome.

„Kod hroničnih pacijenata već postoji oštećenje nekog organa i imunog sistema tako da su podložniji težim oblicima kovid infekcija pa čak i komplikacijama. Samim tim, i sporije teče oporavak.“

Naučnici širom sveta konstatuju da ne postoji test koji bi pokazao da li imate postkovid. Umesto toga, lekar mora da bude upoznat sa vašom anamnezom, ranijim bolestima, kada ste preležali koronu, sa kakvim simptomima. Upravo nedostatak testova može da bude posebno frustrirajući po pacijente, jer može da se desi da obiđu i po nekoliko lekara, a da niko ne utvrdi tačno šta im se dešava.

„Ne dozvolite da vam neko govori da vaši problemi ne postoje, vaši simptomi su veoma stvarni“, poručuju lekari, a sa tim se slaže i doktorka Danijela Bogdanović.

Shutterstock

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.