Dr Đukić otkrio do sada NEPOZNATE DETALJE o stanju povređenih u masakrima

Sa čime se sve suočavaju lekari nakon tragedija koje su Srbiju zavile u crno? Ljudi koji rade u Hitnoj pomoći bili su spremni da ulete na mesto zločina kako bi pružili pomoć ranjenima, ne razmišljajući o tome da li svoje živote dovode u opasnost.

Njihov herojski čin dogodio se pre samog hapšenja osumnjičenih, a prof. dr Vladimir Đukić, direktor KBC „Dr Dragiša Mišović“ otkriva sve o povredama, oštećenjima i posledicama ranjenih.

„Prošlo je tek sedam dana žalosti i svi smo poraženi. Srbija treba da bude u crnini. Stanje povređenih je za nijansu bolje nego što je bilo u momentu kad smo ih mi incijalno zbrinjavali, ali je i dalje ekstremno teško.

Radi se o prostrelnim povredama nanetim vatrenim oružjem izuzetno visoke energije. To je kalašnjikov koji dovodi do stravične destrukcije tkiva gde je ulazna rana manja, a izlazna velika, uništavajući kosti, meka tkiva i krvne sudove“, otkrio je prof. dr Đukić u „Jutru“ na Prvoj i dodao:

„Postoje povrede ekstremiteta koje smo morali da zbrinjavamo zajedno sa kolegama KBC Zemun i zvali smo kolege sa Banjice da nam pomognu jer se radilo o teškim povredama butne kosti. Mi smo eksplorisali vaskularne strukture, urađena je kompletna dijagnostika, međutim, zbog složenosti traume i spinalnog šoka, jednog pacijenta smo, u dogovoru sa Kliničkim centrom, prebacili tamo“, rekao je doktor.

Posledice i oporavak će biti teški, naglasio je prof. dr Đukić.

„Pacijenti su zbrinuti, ali u stanju koje zahteva dodatna, mukotrpna, dugotrajna lečenja, eventualno rekonstrukciju ramena, možda čak i protezu ramena. Povrede su stravične. Glava jeste na ramenima, ali oštećenja su tu. Uključeni su psihijatri u lečenje. Ovo je problem koji se, nažalost, ne završava samo na hirurgiji“, rekao je doktor.

Najvažnije je da su svi adekvatno zbrinuti, napomenuo je direktor KBC „Dr Dragiša Mišović“.

„Ja sam ratni hirurg, bio sam u ratu dve godine. Kasnije sam bio u Urgentnom centru za vreme bombardovanja. Ovo je nešto što je, nadam se, poslednji put u karijeri srpskih hirurga, da imaju problem zbrinjavanja teško povređene dece i mladih ljudi. Moje molitve su i sa decom koja su još uvek jako teško na neurohirurgiji u Tiršovoj i u Kliničkom centru Srbije“, rekao je doktor i uputio pohvale ljudima koji rade u Hitnoj pomoći.

„To su ljudi koji su često neopravdano potcenjeni. Hitna pomoć svakodnevno čini herojska dela. To su ljudi koji su još jednom dokazali da, ne razmišljajući o svojim životima, uleću u opasnost. To je nešto što ljudi ne mogu da razumeju“, rekao je prof. dr Vladimir Đukić.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.