GEOMETAR ZAKLAN NA STEPENIŠTU

CELO popodne ubica je strpljivo čekao u automobilu, parkiranom u jednom od novobeogradskih blokova. Bio je 12. jun 2020. godine, kasno po podne, kada se svojim „golfom 7“ šezdesetogodišnji geometar Slobodan Kostadinović približavao zgradi u Jurija Gagarina 202, gde je imao malu kancelariju. Zaustavio je auto i peške krenuo ka garažama. Iznenadni, oštar bol u leđima paralisao mu je dah i naterao ga da klekne. Sečivo mu se sledećeg momenta zarilo u vrat.

Telo u lokvi krvi pronašla je slučajna prolaznica. Njen vrisak, na tren, prekinuo je dečju graju u obližnjem parku. Lekari Hitne pomoći samo su mogli da konstatuju smrt. Njihovu ekipu zamenili su uviđajci iz beogradske policije. Istraga zločina ušla je u četvrtu godinu. Ubica je i dalje nepoznat.

– Saslušano je nekoliko svedoka, koji su ispričali inspektorima da su primetili muškarca, sa kačketom na glavi kako sedi u kolima na parkingu – navodi izvor blizak istrazi. – Odavao je utisak kao da nekog čeka. Na licu je imao medicinsku masku. U to vreme virus korona je harao svetom, kao i Beogradom. Bilo je lepo vreme i svi su koristili svaki trenutak da izađu na svež vazduh, kad god su to mere dozvoljavale.

Niko, međutim, nije primetio ili bar to nije prijavio, sam čin ubistva. Prema policijskoj rekonstrukciji, zločinac je napao Kostadinovića najverovatnije sa leđa, dok je ovaj stepenicama prolazio pored njega.

– Došao je do garaže, zaustavio auto i izašao da otvori vrata – navodi naš sagovornik. – Kada je krenuo ka vozilu, neko mu se prišunjao. To je mogao da uradi samo neko ko je znao njegove navike ili je dogovorio susret.

Napadač je hladnokrvnom preciznošću oštricu usmerio, a zatim i zario u određeni deo kičme žrtve. Niko nije čuo ni jauk, ni dozivanje u pomoć. Kada je geometar pao, ubica ga je preklao i odšetao. Oružje, kojim je Kostadinović ubijen, nikada nije pronađeno.

Egzekuciju nisu snimile kamere, jer taj deo garaža u Ulici Jurija Gagarina kod broja 202, nije pokriven video-nadzorom. I taj podatak je egzekutor vrlo dobro znao.

– Nema ni svedoka zločina – navodi naš sagovornik. – Na dvadesetak metara odatle bilo je mnogo ljudi i dece, ali niko ništa sumnjivo nije video niti primetio.

I samo letimičan pogled na žrtvinu ličnu kartu i uvidom u krivičnu evidenciju, iskusnim operativcima je bio znak da slučaj neće biti lak. Kostadinović nije imao čak ni saobraćajni prekršaj, a ubistvo je tako počinjeno kao da ga je odradio profesionalac, plaćenik!

Razgovor sa porodicom, prijateljima i poznanicima nije pomogao da se dođe do određenog podatka koji bi usmerio istragu u određenom pravcu. Živeo je u zgradi nedaleko od mesta gde je i ubijen. Imao je dvoje dece, normalne bračne prilike. Privatan život odbačen je kao mogući motiv zločina. Istraga se okrenula ka Kostadinovićevom poslu.

On je bio šef katastra u opštini Pećinci. Ovo sremsko mesto obiluje plodnim oranicama, ali i parcelama za izgradnju, industrijsku zonu… Ispitivane su njegove kolege, ali ni taj pravac, bar do danas, nije dao rezultate.

– I dalje se utvrđuje da li se nekome zamerio tokom rada u ovoj službi – kaže sagovornik blizak istrazi. – Iz početka se češljaju svi njegovi kontakti, listinzi mobilnog telefona, jer možda je neki podatak promakao ili je nehotice ispušten.

Kostadinović je gotovo ceo svoj radni vek proveo u Republičkom geodetskom zavodu. Jedan od inspektora ovako je za medije prokomentarisao zločin:

– Ceo slučaj je obavijen misterijom. Žrtva je geometar koji je radio u katastru, čovek koji nema policijski dosije. Ubistvo je izvršeno brzo, precizno i nemilosrdno. Napad je izgledao kao delo osobe koja je prošla ozbiljan trening za specijalne jedinice.

I. Marinković/Novosti

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.