ISPOVEST MIRKA MILIĆEVIĆA ZA KURIR KOJA JE ŠOKIRALA SVET! Draženu sam rekao: „Čeka te saobraćajka, neka ti je Bog u pomoći“

Karijeru legendarnog srpskog košarkaša Mirka Milićevića nemoguće je opisati ukratko i na malom prostoru. Ipak, kao klinac u Gajdobri je zbog ogromnog stopala broj 51 je prestao je da trenira fudbal, a i rukomet jer je pregrub. Kako kaže – više voli da bije druge nego da njega batinaju.

Našao se tako pod koševima i shvatio da je to pravi sport za njega. Za nekoliko meseci je već stigao glas do čuvenog trenera Ranka Žeravice, koji ga je doveo u Crvenu zvezdu.

Sve kasnije je istorija – gde kod da je igrao, u Jugoslaviji, Grčkoj, Turskoj, Izraelu, Rusiji, Italiji, Španiji…bio je jedan od najboljih, prava napast za protivničke centre. Umeo je Realu da zabije 47, Sabonisu 38… Sedmi je najbolji strelac na jednom meču u istoriji derbija sa 38 poena. I tako do 42. godine, kada je prestao profesionalno da se bavi košarkom.

Stariji ljubitelji košarke sigurno se sećaju jedne od najboljih i neizvesnijih utakmica u istoriji jugoslovenske lige. Zvezda je u polufinalu plej-ofa 1987. izbacila neprikosnovenu Cibonu. Treći meč u Zagrebu se završio pobedom crveno-belih rezultatom 104:103.

– Mi tad u Zagrebačkoj u Esplanadi, izašli u šetnju, Avdija, Karadža i ja. Sretnemo slučajno Boru Čorbu, pošto su imali koncert u Zagrebu. Bora nam kaže: „Dobijamo večeras“. I tako bude. A ustvari mi smo tako pomogli Partizanu, jer Cibona je do tada imala 15 uzastopnih pobeda protiv njih. Igrati derbi, to ne može da se plati. Nedelju dana nisam spavao, samo sam razmišljao o tome… Prvi meč finala, istrčavamo i aplaudiraju i jedni i drugi navijači i viču „Titula Beogradu!“. I sad se naježim.

Dobre igre te sezone Milićevića su odvele baš u Zagreb, igrati u Ciboni, klubu koji je dva puta bio šampion Evrope, bila je posebna čast. Milićević je imao plan da bude saigrač sa legendarnim Draženom Petrovićem, ali se to nije ispunilo, pošto je Dražen baš tog leta 1988. otišao u Real.

– Brat moj. Mislio sam da će on ostati i odlazim tamo zbog njega. Jer uz Dražena je i moja majka mogla da igra. Nažalost, on ode tad u Real i igrali smo zajedno samo u reprezentaciji. Ali, družili smo se u Zagrebu. Bio sam čovek od njegovog poverenja – kaže Mirko i otkriva da je Petroviću 1990. predvideo saobraćajnu nesreću:

– Jeste, on i njegov brat Aca su stalno dolazili kod mene da im gledam u dlan. Jer ja sam to nasledio od bake i majke. Stalno imam neke vizije, predviđam stvari, bavim se numerologijom. Tako jednom sedimo u diskoteci „Salun“ u Zagrebu, bio je tu Aca, mislim i Zdravko Radulović i Franjo Arapović… I dolazi Dražen sa tadašnjom devojkom Renatom. I kaže meni: „Genije, verili smo se, ‘ajde da nam gledaš u dlanove“. Pogledam ja, ali ne kažem ništa. Ona ode posle dvadesetak minuta, a on me pita zašto ćutim. Odgovorim: „Ako ti oženiš Renatu, ja ženim Hitlera, odnosno, ja sam bliži Hitleru nego ti njoj“. Dražen tu meni šta pričaš i tako…. Kažem mu: „Ma pusti to, nego, video sam da te čeka saobraćanjna nesreća, neka ti je Bog u pomoći. Imaš prekid u liniji na dlanu, ne nastavlja se…“.

Profimedia

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.