JOVAN I MARIJA OTIŠLI NA PIJACU, A ONDA IM PRIŠLA NEPOZNATA ŽENA! Usledio šok

Jovan i Marija na pijaci u Kraljevu evocirali su uspomenu iz 1999. godine.

Jovan i Marija pazarili na pijaci u Kraljevu kada im je prišla nepoznata žena, a zatim rekla nešto što u tom trenutku nisu očekivali. Dvadeset dve godine kasnije sreli su ljude koje su upoznali tokom izbeglištva sa Kosova 1999. godine.

„Očajni, zabrinuti muškarci, žene sa uplakanom decom u naručju, stari i bespomoćni, tinejdžeri, nije bilo razlike među njima. Svi oni, ostavljajući svoja ognjišta, imovinu, zavičaj i dragocene uspomene, bežeći sa Kosova i Metohije da bi spasili živu glavu, te 1999. godine krenuli su na sever, ne znajući kuda i u šta tačno idu.

Na tom putu beznađa, bežeći od užasa kojima su svedočili, prolazili su kroz Konarevo kod Kraljeva. Izbegličku kolonu posmatrao je i bračni par Vukašinović, Jovan i Marija i odmah su odlučili da ne ostanu nemi na patnju ljudi koji su samo nešto ranije ostali bez igde ičega. Veličinu onoga što su tada učinili, saznali su tek pred sam kraj 2021., a njihova ćerka Ana Nešić postarala se da za njihov gest čuje čitava Srbija.

„Kad su izbeglice sa Kosmeta ’99. godine na leto pristizali u Kraljevo, prolazili su kroz Konarevo, baš pored moje škole. Većina njih su ostali bez ičega i nisu znali ni gde idu, ni šta će da rade. Kilometarske kolone automobila stoje. A što je najgore, u tom trenutku, nisu imali ni šta da pojedu i popiju, a putovali su po vrućini satima“, opisuje Ana.

Jovan i Marija, vođeni humanim instinktom, odmah su odlučili da pomognu.

„Moji roditelji odluče da prave krofne i peku pite, da napune flaše vodom, i da idu redom od auta do auta i da služe hranu i piće. Naravno, o svom trošku, samo iz želje da se tim ljudima pruži podrška, jer zamisli da si ti u toj situaciji. Ja se sećam ovoga kao kroz maglu, išla sam s tatom“, kaže Ana.

Dvadeset dve godine kasnije sreli su se na pijaci u Kraljevu.

„Jeste li nam vi u Konarevu delili krofne? Zapamtila sam vam likove. Niko nam ništa u tim danima nije dao osim vas. Deca su nam bila gladna a nismo imali ništa da im damo. Od tad se svaki put u crkvi pomolim za vas i upalim vam sveću, iako ne znam ko ste. Nadala sam se da ću vas nekad sresti da vam se zahvalim“, prepričava Ana.

Nemanja Nikolić/Kurir

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.