Najveća zamka evropskog plana za rešavanje kosovskog problema krije se u članu 4. U njemu piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Ova tačka čita se kao otvaranje vrata Kosovu u Ujedinjenim nacijama (UN).

Beograd je više puta podcrtao da je članstvo u UN crvena linija Srbije, ali kritike i dalje idu u tom pravcu. Stručnjaci za “Blic” kažu da su šanse za to male i objašnjavaju kakav je put do stolice u toj organizaciji i kako bi izgledalo otvaranje vrata „Kosovo u UN“.

Svaka država ima pravo da podnese zahtev za prijem u članstvo u UN. Procedura počinje u Savetu bezbednosti (SB).

O zahtevu odlučuje Komitet za prijem – najpre. Zatim kroz tim eksperata koji dolaze iz država članica SB, pa onda kroz tim ambasadora u istom sastavu država.

Ta dva mišljenja preko generalnog sekretara i predsedavajućeg SB, stižu na sednicu i na osnovu njih SB donosi odluku.

Bivši ambasador Srbije pri UN Vladislav Jovanović objašnjava da SB mora dati saglasnost.

– On će dati saglasnost ukoliko matična država ne osporava i drugo. Naravno, ukoliko je to u saglasnosti sa geoplitičkim interesima stalnih članica SB – navodi on.

• Severna Makedonija zavijena u crno: Devojčica za kojom se danima tragalo pronađena mrtva
• Devojčicu (11) izbo ispred kuće, onda krenuo dalje da ubija
• GOLA ČISTI TUĐE KUĆE DOK JE KLIJENTI GLEDAJU
• SVEŠTENIK JASAN: Bolje da ne slavite, nego da idete u kafanu
• FSS SE OGLASIO! Iz Saveza odgovorili Nemanji Vidiću

Pristanak matične države

U praksi, bez pribavljene saglasnosti države, od koje se određena teritorija otcepljuje, na taj se put i ne kreće.

Pregovori koji se sada vode, kaže bivši ambasador Srbije pri UN, imaju za cilj upravo to. Cilj je da zapad na ovaj ili onaj način obezbedi pristanak Srbije.

– Po meni, neće dobiti tu saglasnost i onda ostaje da se dalje vrši pritisak na Srbiju. Srbija ako neće da da milom, daće silom, što je nemoguće u ovoj situaciji. Njima je važno da tu čistotu branioca međunarodnog prava naknadno ne ugroze, a to bi učinili kad bi ponovo krenuli nekim jačim pristiscima na Srbiju – kaže on.

Branka Latinović, amasadorka Srbije pri OEBS-u kaže da ne vidi da u ovoj fazi ima prostora da se to pitanje otvori.

– Mislim da su sami predlagači svesni činjenice da je to vrlo delikatno pitanje i da u ovoj fazi ni oni ne bi imali uspeha, s obzirom na stav Rusije i Kine – navodi.

Poseban kolosek Srbije je politika otpriznavanja jer, ako se vratimo na proceduru – kada SB donese pozitivnu odluku, pitanje ide pred Generalnu skupštinu, koja odluku donosi bez glasanja, aklamacijom.

Zainteresovana država ima pravo da traži glasanje, ali bi to značilo da je obezbedila dvotrećinsku većinu, najmanje 139 glasova. Trenutno, 106 zemalja ne priznaje Kosovo, 84 priznaje.

– Sve je to ono što bi se u engleskom reklo „for the time bing“, ako do tog vremena uopšte dođe – navodi ona.

FOTO: PIXABAY.COM, CIAT, CFP