NEMANJA MATIĆ: „Deco, NEMOJTE IĆI u Zvezdu i Partizan!

Nemanja Matić dobro je poznato lice u svetu srpskog, ali i evropskog fudbala.

Napravio je Matić fenomenalnu karijeru, posle Čelsija, Benfike, Mančester junajteda i Rome sada igra u Renu, ali je do zvezda morao da ide zaobilaznim putem. Nije prošao ni u Crvenoj zvezdi ni u Partizanu, a u opširnom intervjuu za Yu planet dotakao se početaka i rekao šta bi uradio drugačije, te dao savet deci koja tek počinju da grade fudbalsku karijeru.

– Rekao bih sebi, nemoj da ideš u Zvezdu i Partizan. Mislim da sam gubio vreme tamo, a ništa me nisu naučili. Sve što su nas tamo učili, bilo je pogrešno. Kada sam otišao na neki ozbiljniji nivo, sve su me učili kontra. Onda sam seo i razmišljao da li je to moguće… Puno roditelja greši sa tim. Skauti Zvezde i Partizana putuju po Srbiji i traže talente što je normalno. Teško je reći ‘ne’ kada pozovu Zvezda i Partizan. Ali mislim da deca prerano odlaze i da treba da ostaju u manjim sredinama jer tu ima dobrih trenera koji mogu da ih razvijaju. Nešto će dobiti kada odu u večite, ali će puno i da izgube – istakao je Matić, pa je otkrio da su ga oba večita rivala oterali:

– Možda malo gruba reč, ali jesu. Možda sam fizikom zaostajao za mojom generacijom. Crvena zvezda je procenila da nisam za njih i oterali su me. Već sam bio prešao iz sela u grad i morao sam da nađem neki drugi klub. Pozvao me Partizan da pređem kod njih, bio sam tamo godinu i po dana, a onda su me i oni oterali. Vratio sam se na Ub…

Govorio je potom Matić i kako je zaobilaznim putem stigao do vrha. Preko Uba i Lazarevca, došao je do Košica.

– Uvek sam voleo da odem negde gde se radi profesionalno. U tom trenutku su Košice bile sjajno organizovan klub. Imali su dobre uslove, velike ambicije, vrhunskog trenera i nemački mentalitet. To mi je bilo potrebno da dodam na moj talenat. Imali smo najmlađu ekipu i osvojili Kup Slovačke – istakao je on, pa u dahu nastavio o transferu u Čelsi:

– Došao sam sa povredom metatarazlne kosti i četiri meseca proveo povređen na terapijama. Te sezone sa Anćelotijem smo osvojili duplu krunu i odigrao sam samo nekoliko utakmica. Konkurencija za mesto u timu su mi bili Balak, Lampard, Esijen… U to vreme igrači plaćeni po 20.000.000 ili 30.000.000 evra što je kao danas 80.000.000. Gledam oko sebe i kad ih vidim, znam da je normalno da trener neće mene da uvede pre njih. To je prirodno.

Više pročitajte OVDE.

Profimedia

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.