Jedna novinarska ekipa razgovarala je sa stručnjacima i građanima Skoplja i jedina je puštena u školu ubijene Vanje Đorčevske.
To su bili hrvatski reporteri iz Nedeljnog, a njihov izveštaj ovde prenosimo u intergralnoj verziji.
– Draga moja, jako nam je žao. Nadam se da će ti biti bolje na vratima raja. Zauvek ćeš ostati u našim srcima i nećemo te zaboraviti. Počivaj u miru, dušo – ovo je samo jedna od oproštajnih poruka koju su oni koji su poznavali 14-godišnju Vanju Đorčevsku napisali opraštajući se od brutalno ubijene učenice čija je smrt potresla žitelje Skoplja, ali i prešla granice Severne Makedonije.
Na školskoj je klupi buket od deset nežno ružičastih ruža i deset malih belih hrizantema. Ispred ulaza u školu su ostaci izgorelih lampiona. Na fasadi prekoputa škole neko je napisao grafit „Volimo te, Vanja“. Na ogradi na belom kvadratnom transparentu natpis je „Počivaj u miru, Vanja“.
- Muškarac ugrizao džinovsku anakondu za glavu (VIDEO)
- Partizan razbio Čačane!
- PALA JE BOMBA OD 3.000 KILOGRAMA U UKRAJINI Odjeknula je ogromna eksplozija (VIDEO)
- Putin uputio jezivu pretnju: Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u slučaju masovnog napada dronovima
- EVO KADA ĆE PASTI PRVI SNEG U SRBIJI: Prva prognoza za zimu – biće najhladnija u poslednjih 10 godina!
Veliko predvorje je tiho, jedino se iz obližnjeg dečjeg vrtića čuje žamor dece. Ušli smo tiho, ne remeteći tu tišinu. Gospođi koju smo zatekli objasnili smo razlog našeg dolaska i dozvolila nam je da snimimo buket cveća. Ali, uskoro je na hodnik izašla i direktorka škole.
„Ova škola nema nikakve veze s onim što se dogodilo i molim vas da napustite školu. Obrišite sve fotografije“, autoritarno nam je rekla.
I dok su fotografije nestajale s ekrana fotoaparata, pokušavali smo da joj objasnimo da smo došli po preporuci načelnika skopske opštine Centar. Katerina Atanasova predstavila nam se i dodala:
„Ja sam nekad bila učenica ove škole, četiri godine sam direktorka, a pre toga sam predavala razrednu nastavu učenicima od prvog do četvrtog razreda“.
Bio je to znak da smo ipak uspeli da je nagovorimo da nam nešto kaže i o učenici zbog koje smo se i uputili ovde.
„Vanja je bila učenica devetog, završnog razreda, koji je pohađalo 26 učenika i učenica. Tog jutra, 27. novambra nastava je počinjala u osam sati i kad nije došla na nastavu, njena razredna je nazvala majku i obavestila je o tome, a nakon toga je obaveštena i policija“, pojasnila nam je direktorka. U tom trenutku pored nas se stvorila njena razredna. Završila je smenu. Zastala je nakratko da popriča s nama i objasni u par reči svoj postupak.
„To je naprosto moj način rada. Jednostavno, kad sam videla da je nema u razredu, nazvala sam da vidim zašto je nema“, rekla je kratko.
Na spomen tragično preminule učenice oči su joj bile pune suza. Želela je što pre da ode, takav smo utisak stekli.
„Ja sam Cvetanka“, predstavila se pruživši nam ruku i ostavila nas sa direktorkom.
„Ovu školu pohađa 863 učenika i poklon je švajcarskog naroda makedonskom nakon što je na istom mestu u razornom potresu 12. jula 1963. godine srušena dotadašnja škola. U znak zahvalnosti nosi ime po Johanu Hajnrihu Pestalociju, švicarskom pedagogu i reformatoru obrazovanja.
„Svi učenici još su pod stresom i činimo sve da im pomognemo“, rekla nam je na rastanku direktorka Atanasova. Poklonila nam je na kraju monografiju škole i napomenula da je učinila izuzetak dozvolivši jedino nama da nakon zločina koji je potresao Severnu Makedoniju uđemo u školu.
Tog ponedjeljka, 27. novembra Vanja je trebalo da bude u osam sati na prvom času. Kad je školsko zvono označilo početak nastave, ona se već borila za život. Vezanih ruku i nogu, razbijene vilice, u vreći za spavanje vožena je na mesto gde je ubijena. Službeno to još nije objavljeno, ali moguće je da se tada već bila ugušila. Ono što celom zločinu daje poseban pečat je činjenica da je sada u pritvoru njen otac Aleksandar.
Terete ga da je on bio taj koji je otmičarima dao ključnu informaciju da će tog jutra Vanja sama krenuti u školu, da s njom na putu do škole neće biti godinu dana mlađa sestra. Put kojim idu do škole, kroz deo centra Debar, pešice pređu za desetak minuta. Toliko je i nama trebalo da dođemo od škole pred petospratnicu na adresi Naum Naumovski Borče 87.
Na trećem spratu je stan u kojem je živela s majkom Zoricom Lazarovom i sestrom. Otac Aleksandar je, kažu, iako su se roditelji rastali, često boravio u stanu na trećem spratu.
„On je nju obožavao, brinuo se za devojčice i do njihove desete godine nije radio, pa ta priča da je on dao otmičarima informacije naprosto zvuči neverovatno. Međutim, dan nakon što je nestala on se navodno raspitivao jesu li kamere snimile automobil kojim je oteta – pričaju nam neki od stanara koji žive u komšiluku.
Dok pričamo na platou kraj ulaza, uverili smo se da se ne može ući bez šifre ili da vam neko otvori vrata jer je brava automatska.
Alo.rs
Ostavite komentar