„PITANJE JE VREMENA KADA ĆE SRBIJU POGODITI TORNADO“ Klimatolog Đurđević upozorava: Možemo da očekujemo tako razorno nevreme

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da će se u narednih 30 godina klima promeniti u istoj meri u kojoj se promenila u zadnjih 150 godina i da je sasvim realno da se i Srbija nađe na udaru razornih tornada, sličnim onom koji je pre nekoliko godina pogodio Češku.

Razorno nevreme učestalije

Samo ovog leta su pala čak dva krana a u više navrata je vetar čupao drveće iz korena, bilo je poplava i Srbiji i u regionu a mnoga domaćinstva su pretrpela veliku materijalnu štetu. Sve ovo bi se, zbog klimatskih promena i konstantnog zagrevanja atmosfere, u budućnosti moglo dešavati mnogo češće.

Đurđević napominje da se planeta zemlja od početka industrijske revolucije do danas zagrejala za jedan stepen celzijusa a isto toliko bi, u najboljem mogućem slučaju mogla da se zagreje i u narednih 30 godina, što je pet puta kraći vremenski period.

– Planeta će da se zagreje za onoliko koliko se zagrevala u zadnjih 150 godina i na takvoj planeti koja je toplija za još jedan stepen možemo da očekujemo još intenzivnije vremenske nepogode i njihovu veću učestalost. Ovo se dešava zbog toga što ljudi dodaju ugljen-dioksid u atmosferu kad sagorevaju ugalj, naftu i gas i zato efekat staklene bašte radi bolje, nego što je pre radio, tako da se u sistemu zadržava više energije i dolazi do zagrevanja planete – kaže Đurđević.

On objašnjava da će se povećanje intenziteta vremenskih nepogoda dogoditi zbog toga što topliji vazduh može da primi veću količinu vodene pare.

– Vodena para je glavno pogonsko gorivo, odnosno glavni izvor energije za olujno nevreme, zato što olujni oblaci i razni olujni sistemi koji se formiraju u stvari svoju snagu crpe iz te energije koja je smeštena u vodenoj pari i koja se oslobađa pri procesu kondenzacije – objašnjava Đurđević.

Temperatura porasla za 1 stepen

Jedan stepen povećanja temperature vazduha znači da u tom vazduhu može da se nađe sedam odsto više vodene pare.

– Pošto je danas atmosfera toplija za jedan stepen onda u proseku ima sedam odsto više vodene pare nego što smo pre imali. Kada se zagrejemo za još jedan stepen u vazduhu ćemo imate još sedam odsto više vodene pare u odnosu na današnje vrednosti – kaže Đurđević.

Kako je dalje naveo, što je u atmosferi veći rezervoar za vodenu paru, veći je i izvor energije koji je na raspolaganju olujnim oblacima.

– Zbog toga ta olujna nevremena mogu da budu razornija, znači mogu prvo da proizvedu veću količinu kiše a mogu i da proizvedu sve druge efekte koji su vezani za olujno nevreme, a to su veće količine grada, intenzivniji frontalni sistemi na obodu oluja koji imaju jake vetrove, tako da i udari vetra mogu da budu jači – navodi Đurđević.

Razorna tornada i u Srbiji

Ovo zgrevanje vazduha i povećanje koncentracije vodene pare može dovesti i do pojave razornih tornada u Evropi, ali i na području Srbije. Kako kaže Đurđević, takav jedan tornado se pre dve godine dogodio na području Češke i razrušio skoro ceo jedan gradić.

– Razorni tornado nije nešto što treba da isključimo kao nemogući događaj na našem području, pitanje je manje više vremena, ako se desilo u Češkoj desiće se i kod nas, a kad će se desiti to ne možemo da znamo. Može se desiti u naredne tri godine a može se desiti tek za 20 godina, ali u nekom trenutku i mi ćemo da budemo izvučeni iz šešira u smislu da na našem području možemo da očekujemo tako razorno nevreme i zbog toga treba da budemo oprezni – kaže Đurđević.

On upozorava da bi posebno trebalo da posvetimo pažnju na ojačavanje infrastrukture koja je već sada pretrpela veliku štetu a ta šteta bi u budućnosti mogla da bude samo veća.

– Zadnjih sto godina ljudi podižu kranove na gradilištima, nemoguće da posle toliko godina oni ne znaju da naprave kran koji otporan na nevreme, ali pošto se dešavaju jači vetrovi nego pre onda ni ti kranovi više nisu odgovarajući. Štete će u budućnosti biti veće ukoliko se ne budemo prilagodili na klimatske promene, znači moramo da se prilagodimo na nove klimatske uslove, moramo da uradimo nešto da naša infrastruktura bude otpornija, da može da izdrži i te ekstremnije varijante vremena – zaključuje Đurđević.

FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.