SRBI KAO LUDI KUPUJU OVU RIBU, A NISU IMALI POJMA DA SE U NJOJ SE NALAZE CRVI! Evo o kojoj VRSTI se radi

Skoro svi znaju da je sirova ili slabo pečena, slatkovodna riba pravi izvor parazita. Ali iz nekog razloga postoji mišljenje da je morska riba u tom pogledu sigurna, ali kažu da je i to gruba zabluda!

Na primer, anisacidoza pogađa gotovo sve vrste morskih riba. Crvi se mogu naći u stotinama vrsta riba kao što je bakalar, smuđ i losos, a verovatnoća da se crvi nađu u haringi iz Severnog mora i Baltika je gotovo 100 %.

Ako, na primer, pojedete sirovu ribu zaraženu živim parazitima (a to se može desiti ako jedete suši) osetićete mučninu, povraćanje, bol u stomaku, osip, groznicu, proliv, ali to se dešava u retkim slučajevima.

Ako mislite da je „evropska“ riba sigurna zbog visokih standarda kvalitete, prevarili ste se. Nekoliko godina Norveška je pritiskala Ukrajinu na sve moguće načine da promeni svoje standarde u zamrzavanju ribe. Norveški proizvodi nikad nisu prolazili sanitarnu kontrolu zbog velike količine parazita u ribi. Nakon nekog vremena Ukrajina se predala, jer su ih evropski partneri uveravali da su svi crvi u ribama mrtvi jer su smrznuti!

Ali postoji kvaka ili začkoljica u tom uverenju: Naime, zamrzavanje ribe do -18 stepeni Celzijusa dovodi do smrti crva, ali tek posle 14 dana. Zamislite da se proizvođač odlučio da uštedi na dubokom zamrzavanju i „skrati“ tehnologiju prerade, pa ulovljenu ribu odmah ne zamrzne, nego nešto kasnije, tada svi crvi ulaze u mišićno tkivo ribe.

Upotreba ohlađene, a ne duboko zamrznute ribe za suši je odličan način da vam se paraziti nastane u organizam.

Danas se riba uzgaja masovno, pa se više i ne može smatrati morskom ribom jer je gaje u ribnjacima koji liče na farme. Prema studiji objavljenoj u akademskom naučnom časopisu Nauka, sadržaj toksina i teških metala u veštački uzgojenoj ribi je nekoliko puta veći od nivoa supstanci u ribama ulovljenim u moru.

Imajte na umu da su pastrmka i losos na policima često „obojeni“ veštačkim bojama kako bi im meso izgledalo primamljivije. Antibiotici i hormoni rasta takođe se koriste u proizvodnji ribe, kao i u mnogim drugim namirnicama, a lekovi se takođe koriste u borbi protiv ribljih parazita, neizostavnog pratioca prepunih ribnjaka.

Studija kanadskih biologa je pokazala da se broj ribe u morima znatno smanjio poslednjih godina. Mladi lososi koji migriraju u blizini farmi lososa imaju 9 puta više morskih ušiju (riblji paraziti) nego losos iz regija u kojima nema takvih farmi.

Farme postaju žarišta infekcije i parazita, a upotreba hemijsih sredstava i lekova za borbu protiv istih, dovode do pojave otpornih i posebno opasnih bolesti za divlju ribu. Atlantski losos je gotovo izumro – danas samo 1% jedinki živi u prirodi, a preostalih 99% se uzgaja u „kućnim“ uslovima.

Američki komitet za zaštitu lekova i proizvoda razmatra zahteve proizvođača da dozvole masovnu proizvodnju genetski modifikovanog lososa (gen jegulje je ugrađen u njega) – koji bi rastao 6 puta brže, a njegova težina bi pretekla težinu običnog lososa 13 puta.

Ali najveće licemerje leži u činjenici da ribu u ribnjacima hrane drugom ribom! Jedan kilogram uzgojenog lososa čini najmanje 5 kilograma manje ribe – sardine, inćuna itd, kojom se hrane ove ribe.

Istraživanje novosadskog Poljoprivrednog fakulteta otkrilo je prisustvo parazita iz porodice valjkastih crva u domaćim rečnim tokovima, kod uzoraka soma, smuđa i štuke. Zaraženih nema, a na tržištu ribe iz domaćih reka sprovodi se vanredna kontrola.

Crvi koji u ribi parazitiraju lako su uočljivi. Dugi su do sedam centimetara, ubijaju se kuvanjem, pečenjem, prženjem, smrzavanjem ribe, ali su otporni na soljenje i mariniranje.

Kako kažu ljudi u Srbiji, uglavnom kupuju smrznutu ribu i ne strepe od parazita. Alasi sa jednog dela Dunava kod Beograda rekli su da je riba koju love zdrava.

„Poslednjih godina još nismo videli ni jednu jedinu zaraženu ribu. Hvatali smo ribu i za institute i za ljude koji su branili doktorate sa raznom ribom i nikada nije pronađen ni jedan jedini parazit“, kaže alas Đorđe Đufoski.

Iako kažu da za sada nisu naišli na crvljivu ribu, ribolovci sa Tise, Tamiša i Begeja su zabrinuti.

„Mi svi jedemo tu ribu što se ulovi. Ribolovci ne bi smeli da prodaju na pijaci, tamo ne sme da se vrši prodaja, nego samo u ribarnicama, kako je predviđeno zakonom. Međutim, možete videti negde i na ćošku i na pijaci da neko donese kantu ribe za koju ne znamo ni odakle je, ni kakva je“, naglašava Branislav Čordić iz Ribolovačkog društva Zrenjanin.

Ribolovac Saša Ledenčan kaže da je u smuđu uhvaćenom na Moravi našao crva, ali tome ne pridaje mnogo značaja.

Osnovno veterinarsko pravilo, koje je uneto i u zakon, kaže da je sve što izaziva gađenje potrošača neupotrebljivo za ishranu ljudi.

„Ako čovek razmišlja da ga nešto što je pojeo može ugroziti, njemu je već to dovoljno da ne jede. A u ovom slučaju je istina, mora meso biti termički tretirano, ali na jedan klasičan način, ne da to bude blago termičko tretiranje“, istakao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Ćirković.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.