TAJNE DOBROG BRAKA

Srećan brak je brak u kome se partneri osećaju dobro, u kome mogu da zadovolje potrebe za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Da bi se to ostvarilo, potreban je određeni balans bliskosti, privrženosti i autonomije!

Zašto ostajemo u nesrećnim brakovima

Nekoliko faktora utiče na to da ljudi ostaju u braku iako misle da tu više ne mogu biti srećni. To su uglavnom materijalni razlozi, deca, kao i društveni pritisak, to jest stigma koja prati razvedene ljude, posebno žene u Srbiji. Svi ti faktori su manje-više međusobno povezani i zavise od nivoa razvoja određenog društva. U društvu u kome postoji pristojan životni standard, postoje i načini da se obezbedi egzistencija i van partnerske relacije. Postoji i svest da je za decu mnogo bolje da žive sa srećno razvedenim roditeljima nego u nesrećnom braku, kao i da razvod nije sramota i neuspeh, već životna okolnost koja se može bilo kome dogoditi.

Ljudi često nisu ni svesni kada se to dogodi da su „par u mrtvoj tački“i kada se osveste da su nesrećni, već su toliko umorni da ne znaju kako da pokušaju da poprave stvari.

U terapiji kada se dođe do faze ‘par u mrtvoj tački“ teško je napraviti korak unazad i pokušati sa konstruktivnim rešavanjem problema. Do te finalne faze se, ipak, ne dolazi odjednom i obično joj prethodi mnogo pokušaja da se problem reši, s tim što ti pokušaji ne daju adekvatne rezultate. Zato je potrebno na vreme objaviti alarm za uzbunu, obratiti se profesionalcu ili pokušati nešto potpuno drugačije.

Razgovarati otvoreno i bez okrivljavanja je imperativ, preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje takođe, i na kraju, imati uvek na umu da kao što problemi nastaju iz interakcije, tako se u interakciji moraju i rešavati, a ne nestaju tako što se neko popravi ili promeni. Ako sve ovo nema efekta, objavljuje se kraj. Kad i kako se odlučiti na razvod potpuno je individualna odluka, jer svako ima granice. Kada trud i ulaganje pređu te granice i brak postane izvor odricanja i patnje više nego zadovoljstva, bez vidljive perspektive da će biti bolje, vreme je da se u priču uvede razvod.

Istraživanja kažu da je period od rođenja do treće godine deteta najstresniji za partnerski odnos i stoga ne čudi što se veliki broj parova upravo u tom periodu razvodi, ili u boljem slučaju javlja na psihoterapiju. Vrednosti, uverenja, stavovi, sve to izlazi na videlo u nezi i vaspitanju dece, a snažnije nego ikada aktiviraju se obrasci iz porodica porekla koji mogu biti potpuno različiti. Porodice porekla se takođe uključuju kao sistemi podrške, ali to predstavlja rizik od narušavanja granica para i distanciranja između partnera. Deca dakle, jesu “kruna braka“, ali je nositi tu krunu odgovoran zadatak kome treba prići bez idealizacije i uz mnogo volje i energije da se pored roditeljske uloge koja se formira i gradi, radi na tome da se ne izgubi kvalitet partnerske relacije već da ona iz tog procesa izađe osnažena i bogatija.

Sve što se podrazumeva, što je dostupno, isto i jednolično posle nekog vremena postane zamorno i dosadno. Brak je jedan od najdužih i najzahtevnijih ljudskih ugovora, a ljudi mu prilaze kao da to nije ništa.

Način za održanje privlačnosti u braku leži u veštom balansiranju između bliskosti s jedne, i autonomije, odnosno distance s druge strane. To podrazumeva da partneri imaju svoje živote pored partnerskog, da imaju periode razdvajanja i ponovnih susreta (makar oni bili u toku jednog dana, ili u istom prostoru) ali i da su spremni da odvoje vreme da se posvete negovanju bliskosti i ulaganju u održanje romantike u odnosu.

Srećan brak je brak u kome se partneri osećaju dobro, u kome mogu da zadovolje potrebe za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Da bi se to ostvarilo, potreban je određeni balans bliskosti, privrženosti i autonomije, što znači da će partneri zajedno definisati koliko i kako provode vreme zajedno, šta od informacija i emocija dele, kako razmenjuju nežnosti i sl. Važan faktor za kvalitet braka je način rešavanja konflikata i način suočavanja sa stresnim situacijama koje dolaze spolja. Balans varira od para do para, svaki par kreira svoju priču, a ako je priča takva da oba partnera mogu u njoj da zadovolje većinu svojih potreba, onda je to srećan ili, malo realnije, dovoljno dobar brak.

Izvor: Nedeljnik

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.